KOMBANK Arena je najsavremenije višenamensko mesto za sport, kulturu, zabavu, izložbe, sajmove i druge manifestacije. Arena je objekat sa najmodernijom tehnologijom, univerzalne upotrebe, sofisticiranog marketinga, izuzetne udobnosti, sa sveobuhvatnom ponudom usluga za gledaoce i posetioce.Arenu poseti između 600.000 i 800.000 posetilaca godišnje.

KOMBANK Arenu čini kompleks koji se sastoji od: velike dvorane, male dvorane i parking prostora. Velika dvorana prostire se na površini od 48.000 m2 i ima šest nivoa. Kapacitet hale je od 18 000-25 000, u zavisnosti od vrste događaja koji se održava.

KOMBANK Arena raspolaže sa 70 luksuznih loža ukupnog kapaciteta 860 mesta.

KOMBANK Arena je bila domaćin finala EHF EURO 2012 za muškarce i žene kada je poseta od preko 20 000 navijača pružila zaista predivnu atmosferu.

Od svog zvaničnog otvaranja 2007. godine "Kombank Arena" je ugostila neke od najuglednijih koncerata i sportskih događaja, uključujući Eurosong, Univerzijadu, Davis i Fed Cup, Svetsku ligu u odbojci, Disney on Ice, Job Fair, Evropski kongres Arena i, EHF EURO 2012 za muškarce i žene, Svetsko prvenstvo u rukometu za žene 2013, Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2016.

Atletska dvorana, najsavremenije višenamensko mesto za atletiku. Jedinstvena u regionu, po lepoti i funkcionalnosti, smeštena je u jednom od najlepših krajeva Beograda, na svega 3km od centra grada. Svečano je otvorena 01.03.2016. kada je u njoj ujedno održana i prva prestižna manifestacija – I Serbian Open Indoor Meeting. Miting će postati tradicionalan i svake naredne godine biće organizovan u istom periodu u Atletskoj dvorani.

Dvorana je objekat sa najmodernijom tehnologijom, sertifikovanim atletskim borilištem po IAAF standardima i uslovima sa vrhunsko bavljenje atletikom. Savremene kancelarije površine 500m2 i moderna konferencijska sala predviđena za simpozijume, promocije, konferencije, seminare, edukacije čine celovitost dvorane. Pored toga atletska dvorana poseduje i modernu teretanu, ambulantu, sobu za anti-doping i kafe bar za osveženje sportista i posetilaca dvorane.

Ovaj objekat raspolaže i sa mini novinarskom ložom ukupnog kapaciteta 10 mesta, kao i uslovima za takmičenja za osobe sa invaliditetom i hendikepom. Plan je da na godišnjem nivou dvorana ima između 300.000 i 400.000 korisnika usluga, kao i da realizuje veliki broj atletskih manifestacija i takmičenja.

Od 3-5.03.2017. Beograd će biti domaćin jednog od najprestižnijih sportskih događaja – Atletskog prvenstva Evrope u dvorani, gde će veliku funkciju imati i Atletska dvorana koja će biti trenažni centar.

U budućnosti u planu su mnogi veliki stručni i infrastrukturni projekti koji će upotpuniti i nadograditi trenutnu ponudu, a s ciljem da Atletska dvorana u skorijoj budućnosti postane atletski centar Balkana i ovog dela Evrope.

Dobrodošli u atletsku dvoranu ...

Dobrodošli u Beograd

Nazivaju ga gradom kulture, inspiracije, sporta i festivala. Beograd se menja i razvija brzo, čuvajući svoju bogatu i raznoliku istoriju, uz jedinstvenu mešavinu kulture, arhitekture i urbanog duha. Sa nekim od najatraktivnijih lokacija, Beogradskom tvrđavom – najstarijem kulturno istorijskom spomeniku, Skadarlijom – boemskom četvrti u centru grada, Knez Mihailovom ulicom, Starim i Novim dvorom, zgradom Narodne skupštine, Hramom svetog Save, Zemunom i mnogim drugim, Beograd je nesumnjivo kulturni centar jugoistočne Evrope.

Jedan od najstarijih evropskih gradova, sa istorijom dugom preko 5000 godina, Beograd neguje svoje nasleđe, obeležja i spomenike, tradicionalnu umetnost i čuvene atrakcije.

Bohemijski stil
Skadarlija je počela da stiče svoj karakter poslednjih decenija 19. veka. Skadarlijske kafane su do sada ugostile mnoge svetske ličnosti poput Alfreda Hičkoka, Džimi Hendriksa, Josip Broz Tita, špankog kralja Huan Karlosa I i mnoge druge. Današnja Skadarlija, kratka i pokaldrmljena ulica, znamenita je beogradska atrakcija sa kafanama poput Tri šešira, Šešir moj, Dva jelena, Zlatni bokal, Ima dana, Putujući glumac, Dva bela goluba..

Beogradska tvrđava
Beogradska tvrđava, sa parkom Kalemegdan, je fortifikacija koja datira iz 3. veka i jedan je od najstarijih i osnovnih delova grada. Nadgleda ušće reke Save i Dunav, i upravo to mesto, uz spomenik Pobednik čuvenog vajara Ivana Meštrovića, jedan je od najdivnijih prizora Beograda.

Zemun
Nekada zaseban grad, Zemun je danas romantičan i poetičan deo Beograda. U Glavnoj ulici nalazi se Zavičajni muzej i Opera Madlenijanum. Obala Dunava na kojoj se Zemun nalazi, Zemunski kej, je kilometrima duga promenada sa nizom splavova, zabavnim parkom i nekada najvećim hotelom u Beogradu a danas kockarnicom Grand Casino. Noću, splavovi postaju epicentar noćnog života, otvoreni do ranih jutarnjih časova. Kula Gardoš je najprepoznatljiviji simbol Zemuna. Ovaj kraj je sačuvao stari izgled, sa uskim kaldrmisanim ulicama i kućama. Pored Kule, kafe restoran nudi panoramski pogled i prijatan odmor od gradske vreve.

Beograd na rekama: Sava i Dunav
Ušće Save u Dunav predstavlja najatraktivniju tačku ispod Beogradske tvrđave i, zajedno sa Velikim ratnim ostrvom je oaza netaknute prirode u sred modernog grada. Obale reka nikada ne spavaju: na brojnim čamcima, restoranima i kafićima na vodi posetioci mogu da popiju kafu, uživaju u ukusnom ribljem specijalitetu, slušaju muziku i dobro se zabave.

Noćni život (u svoj svojoj različitosti)
Nedavno Beograd je nazvan „novom prestonicom cool-a“, zahvaljujući raznolikosti noćnog života. Muzička scena zadovoljiće svačije afinitete, bilo da ste ljubitelj džeza, elktronskih zvukova, rokenrola ili indi-popa. U centru grada, džez klub Ptica, disko klub Tube koji gosti domaće i strane DJ-eve, dub step i drum ‘n’ bass klub poput Francuske sobarice kao i mnogi drugi, nalaze se u komšiluku na Dorćolu. Odmah pored Brankovog mosta, na strani starog dela grada, nova cool mesta kao što su Mladost, Ludost, i underground kulturni centar KC Grad, preuzeli su ovaj kraj i postali nova omiljena mesta mlade, urbane populacije i hipstera.

Gastronomija
Srpska kuhinja je mešavina mediteranske, mađarske, turske i austrijske, uz veliki izbor pratećih pića. Makar jedan riblji specijalitet se mora probati u nekom od restorana na rekama. A dok ste u gradu, iskoristite priliku da probate nešto tipično domaće: ćevapčiće, gibanicu, karađorđevu šniclu, itd. Čuveno domaće piće je rakija, najpoznatije šljivovica ili lozovača. A kad je reč o vinima, u ponudi je spektar od mediteranskih do kontinentalnih vrsta. Najverovatnije najbolje mesto domaće kuhinje je Skadarlija – boemska četvrt.

Turistički info centar:
Knez Mihailova 5 (City center)
tel. +381 11 26 35 622, +381 11 26 35 343
Mon-Sat. 09.00-21.00, Sun. 10.00-15.00h
mail: [email protected]

Turistička Organizacija Beograda
www.tob.com
Facebook.com/Visit.Belgrade

Povezujući Zapad i Istok vekovima, Srbija je zemlja u kojoj se susreću i prepliću civilizacije, kulture, vere, klime i reljefi.

Nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva, u jugoistočnoj Evropi. Severni deo pripada srednjoj Evropi, a geografski i klimatski delom je i mediteranska zemlja. Srbija je kontinentalna zemlja, ali kao zemlja na Dunavu ima vezu i sa udaljenim morima. Srbija je raskrsnica Evrope i geopolitički važna teritorija. Međunarodni putevi i železničke pruge, koji prolaze dolinama njenih reka, čine najkraću vezu između zapadne Evrope i Bliskog istoka.

Od poljoprivrednih predela Panonske nizije na severu, preko plodnih rečnih dolina i brda pod voćnjacima u Šumadiji, reljef Srbije dalje prema jugu postepeno prelazi u planinski, bogat kanjonima, klisurama i pećinama, kao i očuvanim šumama. Planinske lepotice, nacionalni parkovi, reke i jezera, pružaju odlične lokacije za aktivan odmor u prirodi – od lova i ribolova do ekstremnih sportova.

Srbija je mnogo puta u svojoj viševekovnoj bogatoj istoriji bila u središtu svetske i evropske pažnje, potpuno nesrazmerno svojoj veličini, ekonomskoj moći i broju stanovnika. Mnoge lekcije o hrabrosti, rodoljublju i borbi za slobodi mogu da se nauče u Srbiji, na svakom koraku kroz njene gradove i predele.

Kulturno-istorijska baština Srbije počinje praistorijskim arheološkim nalazištima i antičkim nasleđem, a najbogatija je srpskim srednjovekovnim crkvama i manastirima, od kojih su neki uvršćeni i u svetsku UNESCO kulturnu baštinu.

U Srbiji se tokom cele godine organizuju mnogi kulturni, zabavni, tradicionalni i sportski događaji, pokazujući kreativnu snagu i duhovno zdravlje ove zemlje.

Danas je Srbija savremena evropska demokratska država, na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji, u kojoj svakodnevno borave raznolike grupe turista – od mladih bekpekera do učesnika kongresa i sajmova.

Statistički gledano, najposećenije turističke destinacije su gradovi (Beograd i Novi Sad), planine (Kopaonik i Zlatibor) i banje (Vrnjačka Banja i Sokobanja).